Demokratska Stranka

Šta je, u međuvremenu i u nedostatku uverljivih argumenata, aktuelne procene bezbednosnih izazova, rizika i pretnji po bezbednost zemlje i novih strateško-doktrinarnih dokumenata (postojeća su doneta 2009.g.) ispoljilo uticaj na promenu “stava”? Šta god da je, znano je samo naredbodavcu što ukazuje na nepostojanje jasno definisane i postojane politike, u formi opšte strategije države koja sadrži naznačene nacionalne vrednosti koji se štite, nacionalne interese koje treba ostvariti i ciljeve koje treba dosegnuti u određenom periodu. U okolnostima vođenja ad-hok spoljne, ekonomske, demografske,... i politike odbrane, nije izvesno šta se, čime i na koji način brani. Aktuelni ministar odbrane okrenut je, pre svega, “vrhovnom komandantu” a ne resoru koji vodi. Zato se efekti politike odbrane svode na “eksperimente”, zavisnije od dnevno-političkih okolnosti, raspoloženja jednog čoveka i njegovog odnosa sa ministrom nego od uticajnih činilaca.

Da je za ovu vlast sistem odbrane sporedna stvar ukazuje nekoliko činjenica: 1) iz godine u godinu, izdvaja se sve manje budžetskih sredstava za potrebe finansiranja opremanja i reforme Vojske Srbije i drugih snaga odbrane; 2) površno se sagledava stanje u okruženju i vrši procena potencijalnih izazova, rizika i pretnji po bezbednost zemlje i građana; 3) zapostavlja se potreba ažuriranja postojećih ili izrade novih strateško-doktrinarnih, normativno-pravnih i planskih dokumenata; 4) gotovo ništa se ne čini na promeni odnosa građana prema bezbednosti i poslovima odbrane; 5) itd. Pri tom, nedavno imenovani ministar odbrane je peti od 2012. godine, što ukazuje na odsustvo kontinuiteta i ignorisanje faktičkog stanja i potrebe postizanja saglasnosti oko bitnih pitanja, kako se ključni problemi opstanka i razvoja države ne bi rešavali kada oni nastanu. Na nedostatak svesti o javnom interesu ukazuju i neusaglašeni stavovi o modelu, organizaciji i brojnoj veličini snaga odbrane, te vojnoj neutralnosti i kolektivnom sistemu bezbednosti.

Takav odnos uzrokovao je zastoj u, pre deset godina ambiciozno započetoj, profesionalizaciji VS, uključujući i zapostavljanje utvrđenih koncepata aktivne rezerve i totalne odbrane. Epilog su tehnološka zastarelost složenih borbenih sistema, neadekvatna popuna kadrom, nedovoljna obučenost i nepouzdanost rezervnog sastava, nezadovoljstvo velikog broja pripadnika sistema odbrane radno-pravnim i socijalnim statusom i drugi ispoljeni problemi koji dovode u pitanje operativnu i funkcionalnu gotovost i sposobnost snaga odbrane za realizaciju utvrđenih misija i zadataka.

I umesto da potraže odgovor na pitanja - kakva je odbrana potrebna Srbiji i da li je vojska potreba ili teret državi, aktuelnom ministru odbrane, uz svesrdnu podršku premijera (predsednika) države, VS služi za kreiranje društvene “stvarnosti” i obračun sa opozicijom. Preoblikovanjem percepcije, odlaže se objavljivanje loših vesti i potiskuje suština, skretanjem pažnje sa ozbiljnih i životnih problema. Pažnju javnosti plene najavama i izjavama koje su, sve češće, povod i osnov za različite spekulacije, jer nisu produkt tehno-ekonomske analize koja bi ukazala šta je racionalno i održivo za Republiku Srbiju.

Dok se komandant Vučić "krije iza gladne vojske" potencijalni regruti mu masovno beže iz zemlje u potrazi za golom egzistencijom.