Sužavanje pojma rodno osetljivog jezika

05/08/2019 Izvor : Demokratska Stranka
  • Podeli :
U tekstu koji je objavljen u Večernjim novostima problematizuje se da li je projektom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost napravljen korak unapred ili korak unazad kada je diskriminacija u jeziku u pitanju.

Dr Marina Nikolić, viša naučna saradnica Instituta za srpski jezik SANU, primećuje da autorke priručnika "nisu baš u saglasju sa dostignućima srpske gender lingvistike (iako se na nju pozivaju)":

- One sužavaju pojam rodno oseljivog jezika, svodeći ga, nažalost, samo na sufiks. I to smatram najvećom manom ove knjige. Mislim da rodno osetljiv i nediskriminatoran jezik (koji osim sufiksa podrazumeva i zabranu seksizama, izbegavanje fraza tipa "nežniji pol", "lepši pol" i slično), zaista može učiniti žene vidljivijim i ravnopravnijim. Ali, to je samo jedno od sredstava, a nikako najvažnije, mišljenje je Marine Nikolić, predsednice Foruma žena Demokratske stranke, izečeno povodom dilema koje su se u javnosti pojavile povodom Jezičkog priručnika u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“ i primedbi da je uz manjkavosti koje sadrži samo još jedan pokušaj da se necelovito tretira problem diskriminacije koji realno postoji.