Demokratska Stranka

Primarni cilj obeležavanja je poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, ublažavanje posledica socijalne isključenosti, kao i senzibilisanje javnosti na prisutnost osoba s invaliditetom u zajednici i probleme sa kojima se svakodnevno susreću. Zadatak je poboljšanje kvaliteta života i zaštita prava i dostojanstva osoba s invaliditetom kroz nacionalne, regionalne i globalne napore, kao i podizanje svesti o veličini i posledicama invaliditeta za osobu i društvo u celini. Ovogodišnja poruka UN povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom je osnaživanje osoba sa invaliditetom i osiguranje inkluzije i ravnopravnosti. Bitno je „staviti se u cipele“ onih kojima je trajno ili povremeno potrebna naša pomoć kako bismo ih bolje razumeli i shvatili nužnost prilagođavanja, osetili i znali njihove karakteristike i specifičnosti funkcioniranja, kao i ograničenja koje su posledice oštećenja i bolesti sa jedne strane, ali i prepreka koje im savremeno društvo postavlja s druge strane. Pružajući ruku, darujući osmeh, malim stvarima – činimo svet na koji svi ravnopravno imamo pravo, većim i boljim! Ovaj dan je istovremeno i povod da se skrene pažnja na probleme s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju.

Kako danas žive osobe sa invaliditetom u Srbiji? Kakav je odnos aktuelne vlasti prema njima i šta se čini?

Do 2015. godine smo imali Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji kojom su bili ustanovljeni ciljevi u ovoj oblasti za period od 2007. do 2015. godine. Danas, na internet adresi Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao nadležnog upravo za oblast unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, stoje tekstovi: Program Javne rasprave o predlogu strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Predlog strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine, tekst pratećeg akcionog plana na ovu strategiju, kao i mišljenja, predlozi, primedbe i sugestije na ove tekstove. Sve ovo bi zaista bilo dobro, samo kad ovi tekstovi ne bi datirali iz oktobra 2016. godine! Koliko je potrebno da se sagledaju ciljevi društva kada su u pitanju osobe sa invaliditetom? Tekstovi postoje, ali vreme isuviše brzo prolazi. A možda i tema nije dovoljno izazovna. Ipak su osobe sa invaliditetom samo jedna od najsiromašnijih društvenih grupa, sa visokom stopom nezaposlenosti, nedovoljnom podrškom društva, uključene u inkluzivno obrazovanje koje se tako samo zove.

Na internet stranici resornog ministarstva stoji i link „Javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti“. Ovaj zakon je veoma važan jer ustanovljava različite usluge socijalne zaštite koje su neophodna podrška za osobe sa invaliditetom kako bi se uključile u različite društvene tokove. Izmenama i dopunama ovog zakona, ključnog za sveukupnu inkluziju osoba sa invaliditetom, unapredila bi se podrška, kvalitet i dostupnost usluga socijalne zaštite. Međutim tekstom ovog zakona reguliše se uglavnom kontrola socijalnih davanja - jer korisnici izgleda uglavnom varaju da su siromašni, ustanovljavaju se nove institucije, nacionalne i pokrajinske – jer ih izgleda ima malo, teraju se korisnici materijalnih davanja na „prinudan rad“ i sl. Usluge socijalne zaštite izgleda da i nisu predmet Zakona o socijalnoj zaštiti.

Takođe, na istoj internet stranici istog ministarstva postoji i Pravilnik o raspodeli sredstava za programe zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom i za finansiranje ustanova socijalne zaštite. U ovom pravilniku stoji da se raspodela sredstava za programe zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, na godišnjem nivou, vrši kroz tri nivoa konkursnih procedura. To su Programski konkurs, Stalni otvoreni i Godišnji konkurs. Isto piše i u Direktivi o načinu rada, postupanja i ponašanja u postupku raspodele sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa sa ciljem zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom (od 19.4.2018. godine). Takođe, na internet stranici Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, objavljen je kalendar javnih konkursa svih nadležnih organa, pa je raspisivanje Godišnjeg konkursa planirano za april 2018. godine, sa obezbeđenim sredstvima u iznosu od 65.000.000,00 dinara. Međutim, u toku 2018. godine raspisana su dva konkursa, i to Programski i Stalni otvoreni konkurs. Šta li je sa Godišnjim konkursom? Možda udruženjima osoba sa invaliditetom nije ni potrebno da realizuju programe i usluge namenjene osobama sa invaliditetom. Koji su to godišnji prioriteti kada nemamo ni strategiju, a ni akcioni plan? Ili imamo, ali u obliku predloga iz 2016. godine! I konačno, pitajmo se i šta je sa sredstvima namenjenim ovim uslugama kroz konkurse kakav je Godišnji konkurs za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Prevedeno u jezik brojki slika je još sumornija i obeshrabrujuća za ljude kojima je mnogo toga u životu već oduzeto. Procenjuje se da osam do deset odsto ukupnog stanovništva ima neku vrstu invaliditeta, odnosno 560.000 do 700.000 ljudi. Najveći problem osoba sa invaliditetom u Srbiji je diskriminacija, nepristupačnost objekata, nezaposlenost, kao i nedovoljna podrška u zajednici. Osoba sa invaliditetom ima oko 62 odsto među penzionerima. Osobe sa invaliditetom su za društvo u kom danas živimo potpuno nevidljive, arhitektonske barijere su nepremostive, ne može se ući ni u jednu državnu instituciju, obrazovnu, poštu, banku, pozorište, bioskop... Po šifrarniku bolesti, ljudi sa dijagnozom cerebralna paraliza nemaju pravo na banjsko lečenje.

Kada je reč o naknadi za tuđu negu i pomoć još drastičnije se sagledava težak položaj. Za 100% telesnog oštećenja tuđa nega iznosi 17.164 din. Za 70% telesnog oštećenja i više tuđa nega iznosi 6.865 din. Povećanje naknade za tuću negu i pomoć koja se isplaćuje preko PIO uvek se usklađivalo sa procentom povećanja penzija. Prvi put imamo slučaj da ove godine naknada za tuđu negu i pomoć nije povećana i pitamo ZAŠTO?

Ovo što je izneto je samo deo onoga sa čim se suočavaju i bore osobe sa invaliditetom i sve ovo naravno vređa ljudsko dostojanstvo jer državi bi najviše odgovaralo da ovi ljudi ni ne postoje. Oni samo traže da budu vidljivi, da se čuje i njihov glas, ali ne na način da oni pitaju već da njih pitaju šta je to što treba učiniti da bi im život bio lakši.

Informativna služba Demokratske stranke