Demokratska Stranka

I ove godine Srbija je dobila niz negativnih ocena za rezultate postignute na suzbijanju endemske bolesti društva – korupcije. Iako je mnogo puta izrečen sud da svaka antikorupciona politika mora biti zasnovana na transparentnom instrumentu za praćenje, pomaku od deklarativnog opredeljenja i rigoroznom sprovođenju usvojenih mera, kao i sankcionisanju koruptivnih radnji, u našoj zemlji ne postoji indikator koji bi ukazivao da se situacija promenila i da je ukinuta vladavina “koverte i mita”. Cena korupcije nije samo siromašenje države, već i drastičan pad poverenja građana, ali i ozbiljnih investitora u njene institucije. Korupcija bukvalno devastira Srbiju i udaljava od razvijenih zemalja.

Za šest godina vladavine SNS građani su mogli samo da utvrde gradivo koliko je novaca potrebno dati za lekarski pregled, građevinsku dozvolu, vozački ispit ili diplomu. Mogli su zbog kontrole uspostavljene u medijima i da naslute koliko je korupcije bilo u slučajevima zataškavanja nelegalnog rušenja u centru Beograda, bespravno sagrađenih od obale reke do vrha planine, oslobađajućih presuda u slučajevima tajkuna čije ime se sme pominjati, ugovaranja eksproprijacije zemljišta po nalogu Vučića sa stanovnicima Boljevaca, u pobedama na tenderima, promenama vlasništva nad kapitalnim objektima, poništenom prijemnom ispitu za malu maturu, nerešenom slučaju afera na polaganjima ispita i izdavanjem diploma... Agencija, iako je za to nadležna, ne funkcioniše na način predviđen zakonom.

Preporuke nadležne evropske Komisije su nedvosmislene, u njima se s jedne strane govori o otklanjanju političkih uticaja na tužilaštvo i sprečavanju curenja informacija, a s druge o tome da je potrebno obezbediti efikasno gonjenje korupcije, uključujući i onu na visokom nivou. Prepreka efikasnoj borbi nije nedostatak novca, već političke volje i interesa. Politički pritisak na pravosuđe onemogućava svako ozbiljno bavljenje ovim problemom, što je u krajnjoj instanci i cilj aktuelnog režima SNS.

Informativna služba Demokratske stranke