Demokratska Stranka

Metafora, «alatka koju je Bog zaboravio prilikom stvaranja sveta» (Ortega i Gaset) bila je moćni instrument u Ðinđićevoj javnoj komunikaciji. Hteo je da bude shvaćen, a ne da pokazuje raskoš svoga uma. Jedna od poruka za koju je hteo da bude jasna i nedvosmislena je da etiku dobrih namera moramo zameniti etikom odgovornosti ako želimo od Srbije da napravimo uređenu državu i slobodno društvo. I to nekako teško ide u vreme populizma i ogoljene propagande, autoritarnog nasleđa i nedemokratske političke kulture. No, od toga ne smemo odustati i moramo biti solidarni i odlučni. Bez etike odgovornosti i solidarnosti bauljaćemo kao društvo u zajednici demagogije, bez cilja i perspektive.

Postoje ljudi koji kada odu ostavljaju iza sebe takvu prazninu da čak i oni koji ih nisu poznavali iskreno tuguju, kao kada izgube nekog svog. Gubitak Zorana Ðinđića je kod mnogih izazvao dvostuku bol. Bol za gubitkom čoveka, državnika, mučki ubijenog u naponu snage, čoveka koji je za javni interes svoj život svesno rizikovao, i na kraju ga žrtvovao. Takođe, bol za Srbijom onakvom kakvom smo je zamišljali, kakvom smo je videli kada smo njega slušali. Srbiju, u kakvu smo verovali.

Niko danas ne može, i ne treba, da govori u ime čoveka nesumnjivo jedinstvene vizije i energije koji je podneo najveću žrtvu za svoju zemlju. Zato hajde da umesto beskrajnih nagađanja i hipoteza šta bi on učinio danas odvojimo malo vremena i razmislimo o onome što znamo, o onome što je Zoran Ðinđić radio i što je govorio, i da vidimo da li iz toga možemo izvući neku pouku koja bi nam bila danas od pomoći.
Govorio je da su reforme uvek plivanje uz vodu, da su reforme uvek sukobi sa mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom, ali je pre svega govorio da je potrebno da se probudimo sa nadom i osmehom i da radimo na tome da uverimo ljude oko nas da su promene na bolje moguće. Da sa pozitivnom energijom krenemo da se suočavamo sa problemima. I da se prvo suočimo sa najvećim. A najveći problem, i onda, kao i danas, bio je pre svega suočiti se sa samim sobom i malodušnošću koja nas okružuje
Samo kratkotrajan pogled na beskrajne vanredne i redovne konferencije za štampu predsednika i vlade jasno nam pokazuju da je na delu upravo suprotan politički senzibilitet. Sve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom, sva njihova štampa, tabloidi, horde botova na društvenim mrežama, sve je posvećeno samo jednom cilju: da nas ubede da je vođa savršen.

On nema potrebu da menja sebe, on sve radi ispravno, a za neuspehe koji se gomilaju sve većom brzinom krivo je okruženje: zavere, unutrašnji i spoljni neprijatelji. Beskonačni nizovi stranačkih “analitičara” i “eksperata” tu su da nam objasne kako je svet nepravedan, kako je bitka unapred izgubljena. Uključite bilo koji jutarnji program i pogledajte da li možete da nađete i jednog od njih koji je dan počeo sa osmehom.

Demokrtaska stranka je nedavno obeležila 31 godinu od obnavljanja višepartizma i svog delovanja. Daleko je od uspeha na izborima bar onoliko koliko se činilo da je bila daleko marta 1999. godine kada je Zoran Ðinđić morao da napusti Srbiju kako bi izbegao sudbinu koja je zadesila Ćuruviju.

Na situaciju u kojoj smo sada, ne žalimo se, kao što se nismo žalili ni tada – kada imate na vlasti ljude kojima ljudske slobode i demokratija ništa ne znače, drugo ne možete ni očekivati. Pokušavamo da promenimo sebe. Da ponudimo nove ljude. Da ponudimo rešenja a ne beskrajnu kuknjavu nad tužnim stanjem srpske demokratije. Želimo da promenimo sebe, jer samo najbolja verzija nas može ponovo dobiti poverenje građana Srbije na nekim sledećim izborima.

Samo ujedinjeni i solidarni možemo da se izborimo sa režimom koji ne za odgovornost niti stid. Koji ne preza ni od čega, jer zna koliko je ogrezao u kriminalu. Nesebično smo posvećeni integrativnim procesima u opoziciji, uvereni da je to preduslov za suštinske društvene, a ne samo političke promene. Zato smo tu kada se protestuje, bojkotuje, kada se formulišu zajednički ciljevi, kada se vodi borba za slobodne i poštene izbore. Bićemo tu i ako bude bio potreban građanski otpor represiji i uzurpaciji naših prava.

Moramo vratiti državu Srbiju građanima. Za Demokratsku stranku Srbija ima svoj jasan put, a to je put u Evropu. Ali Briselu još jednom poručujemo da ne želimo da budemo statisti u projekatu stabilokratije, nego slobodni građani u uređenoj demokratskoj državi. Ne želimo da budemo stabilni u siromaštvu, korupciji i autokratiji. Hoćemo slobodnu i uređenu državu vladavine prava.

Hoćemo da vratimo svoje živote u svoje ruke. Hoćemo da odlučujemo, a ne da sledimo, da vratimo svoja prava, svoj novac i svoje dostojanstvo. A to ćemo moći samo solidarni i odgovorni prema sebi i generacijama koje dolaze.

Zoran Lutovac
Predsednik Demokratske stranke