Srbija ili Stradija?
Govor predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića na obeležavanju 26 godina od obnavljanja rada DS:
Zaspali smo u Srbiji, a probudili se u Stradiji.
To je Vučićeva država, jedna i jedinstvena na svetu.
Stradija je tamni vilajet bede, siromaštva, straha i poniženja.
U Stradiji se građanima otima od plata i penzija; ukidaju se socijalna davanja i pomoć; povećavaju se porezi, kazne i takse i izmišljaju nove.
U Stradiji je uništena nada u bolji život. Sve u Stradiji zavisi od milosti čoveka koji ne zna za milost.
Stradija ima najbrži rast javnog duga, najniži rast BDP i najnižu prosečnu platu u regionu. Stradija se reklamira kao zemlja najjeftinije radne snage u Evropi. Kad investitore ni to ne privuče, onda se u Stradiji uzima novac od domaćih firmi i poklanja stranim firmama. Pošto stranci dolaze samo zbog najnižih plata, takva glupa politika onda smanjuje plate i u domaćim firmama.
U Stradiji narod svojim zdravljem i obrazovanjem plaća kombinacije, dilove i neznanje političke elite. Ali toj eliti se ni takav trpeljiv i napaćen narod nimalo ne sviđa. Zato bi vođa Stradije hteo da preko noći svi postanemo protestanti. On je ljut na nas zato što ne stvaramo više da bi mogao da nam uzima više.
U Stradiji je normalno da plagijator postane ministar policije. To osokoli sve druge plagijatore.
U Stradiji je normalno da kupiš diplomu i postaneš predsednik države. To ohrabruje sve druge lažne diplomce.
U Stradiji je normalno da obrazovani odlaze, a neobrazovani preuzimaju odgovorne funkcije. To neobrazovanima daje krila.
Svi oni vole Stradiju i uopšte ne vide kuda to vodi.
U Stradiji je normalno da premijer grdi narod, a ministar finansija da savetuje svima koji su nezadovoljni da se sele u neku drugu državu.
U Stradiji je normalno da se spoljna politika vodi vatrenim izjavama ljubavi stranim premijerima.
U Stradiji je normalno da je država na stalnoj rasprodaji: najbolja obradiva zemlja, najbolji građevinski placevi u prestonici, najbolja javna preduzeća, rudnici... sve za bagatelu.
U Stradiji je normalno da premijer angažuje za savetnika premijera koji je predvodio bombardovanje Stradije.
U Stradiji je normalno da je životna želja predsednika da postane gubernator.
U Stradiji je normalno da pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
U Stradiji je normalno da školi koja se ceo vek zvala "Rastko Nemanjić" vođa promeni ime u "Šeik Kalifa bin"... kako god.
U Stradiji je toliko stvari postalo normalno, da je to nenormalno. Ako se ovako nastavi, Stradija će potpuno propasti.
I sad se postavlja samo jedno jedino pitanje: Koliko je u Srbiji onih koji to shvataju? Koliko je onih koji ne žele više da trpe bedu, siromaštvo, laži, strah i poniženje?
Ako nas je više, biće opet Srbija. Ako nas je manje, biće zauvek Stradija. Toliko je jednostavno.
Zato treba jasno i glasno da kažemo: Ne Stradija, nego Srbija! Nećemo drugu državu, hoćemo drugu vladu!
2016. godinu sigurno ćemo pamtiti kao prelomnu i presudnu.
Možda ćemo je zapamtiti kao godinu u kojoj je sve otišlo dođavola. Još četiri godine ovog režima nećemo preživeti. 800 godina državnosti Srbije predaćemo u ruke plagijatora, kriminalaca, starleta i ponavljača.
Oduzeće nam dostojanstvo. Ako ostanemo bez dostojanstva, bićemo niko i ništa.
Zar ne zaslužujemo bolje od toga?
Umesto toga, hajde da 2016. godinu pamtimo kao godinu kada smo jednim potezom olovke zbacili režim laži, neznanja i bahatosti. Kao godinu kada smo umesto Stradije konačno – i bez kompromisa – počeli da gradimo slobodnu i pravednu Srbiju. Odgovornu isključivo svojim građanima i svojim institucijama.
Stradija ćuti i trpi. Stradija je država vođa – Miloševića i Vučića.
Srbija se pokoriti neće. Srbija je država slobodnih građana i nezavisnih institucija.
Zato ovog aprila biramo: Stradija ili Srbija. Samo to. I ništa drugo.
Ako ostaneš kod kuće – biraš Stradiju. Ako ostaneš kod kuće – biraš bedu, siromaštvo, strah i poniženje. Ako kažeš da te ne interesuje politika, ako misliš da su svi isti, ako sumnjaš u to da možemo nešto da promenimo, onda sedi kod kuće i čekaj. Ali posle ovih izbora neće više biti nikog da ti pomogne. Ako ti neko i zakuca na vrata, biće to sudski izvršitelj.
Srbija ili Stradija?
Sad ili... nikad više.
Bojan Pajtić
To je Vučićeva država, jedna i jedinstvena na svetu.
Stradija je tamni vilajet bede, siromaštva, straha i poniženja.
U Stradiji se građanima otima od plata i penzija; ukidaju se socijalna davanja i pomoć; povećavaju se porezi, kazne i takse i izmišljaju nove.
U Stradiji je uništena nada u bolji život. Sve u Stradiji zavisi od milosti čoveka koji ne zna za milost.
Stradija ima najbrži rast javnog duga, najniži rast BDP i najnižu prosečnu platu u regionu. Stradija se reklamira kao zemlja najjeftinije radne snage u Evropi. Kad investitore ni to ne privuče, onda se u Stradiji uzima novac od domaćih firmi i poklanja stranim firmama. Pošto stranci dolaze samo zbog najnižih plata, takva glupa politika onda smanjuje plate i u domaćim firmama.
U Stradiji narod svojim zdravljem i obrazovanjem plaća kombinacije, dilove i neznanje političke elite. Ali toj eliti se ni takav trpeljiv i napaćen narod nimalo ne sviđa. Zato bi vođa Stradije hteo da preko noći svi postanemo protestanti. On je ljut na nas zato što ne stvaramo više da bi mogao da nam uzima više.
U Stradiji je normalno da plagijator postane ministar policije. To osokoli sve druge plagijatore.
U Stradiji je normalno da kupiš diplomu i postaneš predsednik države. To ohrabruje sve druge lažne diplomce.
U Stradiji je normalno da obrazovani odlaze, a neobrazovani preuzimaju odgovorne funkcije. To neobrazovanima daje krila.
Svi oni vole Stradiju i uopšte ne vide kuda to vodi.
U Stradiji je normalno da premijer grdi narod, a ministar finansija da savetuje svima koji su nezadovoljni da se sele u neku drugu državu.
U Stradiji je normalno da se spoljna politika vodi vatrenim izjavama ljubavi stranim premijerima.
U Stradiji je normalno da je država na stalnoj rasprodaji: najbolja obradiva zemlja, najbolji građevinski placevi u prestonici, najbolja javna preduzeća, rudnici... sve za bagatelu.
U Stradiji je normalno da premijer angažuje za savetnika premijera koji je predvodio bombardovanje Stradije.
U Stradiji je normalno da je životna želja predsednika da postane gubernator.
U Stradiji je normalno da pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
U Stradiji je normalno da školi koja se ceo vek zvala "Rastko Nemanjić" vođa promeni ime u "Šeik Kalifa bin"... kako god.
U Stradiji je toliko stvari postalo normalno, da je to nenormalno. Ako se ovako nastavi, Stradija će potpuno propasti.
I sad se postavlja samo jedno jedino pitanje: Koliko je u Srbiji onih koji to shvataju? Koliko je onih koji ne žele više da trpe bedu, siromaštvo, laži, strah i poniženje?
Ako nas je više, biće opet Srbija. Ako nas je manje, biće zauvek Stradija. Toliko je jednostavno.
Zato treba jasno i glasno da kažemo: Ne Stradija, nego Srbija! Nećemo drugu državu, hoćemo drugu vladu!
2016. godinu sigurno ćemo pamtiti kao prelomnu i presudnu.
Možda ćemo je zapamtiti kao godinu u kojoj je sve otišlo dođavola. Još četiri godine ovog režima nećemo preživeti. 800 godina državnosti Srbije predaćemo u ruke plagijatora, kriminalaca, starleta i ponavljača.
Oduzeće nam dostojanstvo. Ako ostanemo bez dostojanstva, bićemo niko i ništa.
Zar ne zaslužujemo bolje od toga?
Umesto toga, hajde da 2016. godinu pamtimo kao godinu kada smo jednim potezom olovke zbacili režim laži, neznanja i bahatosti. Kao godinu kada smo umesto Stradije konačno – i bez kompromisa – počeli da gradimo slobodnu i pravednu Srbiju. Odgovornu isključivo svojim građanima i svojim institucijama.
Stradija ćuti i trpi. Stradija je država vođa – Miloševića i Vučića.
Srbija se pokoriti neće. Srbija je država slobodnih građana i nezavisnih institucija.
Zato ovog aprila biramo: Stradija ili Srbija. Samo to. I ništa drugo.
Ako ostaneš kod kuće – biraš Stradiju. Ako ostaneš kod kuće – biraš bedu, siromaštvo, strah i poniženje. Ako kažeš da te ne interesuje politika, ako misliš da su svi isti, ako sumnjaš u to da možemo nešto da promenimo, onda sedi kod kuće i čekaj. Ali posle ovih izbora neće više biti nikog da ti pomogne. Ako ti neko i zakuca na vrata, biće to sudski izvršitelj.
Srbija ili Stradija?
Sad ili... nikad više.
Bojan Pajtić