Demokratska Stranka

Ne pomaže Vesiću selektivno pamćenje je i listanje svake desete stranice istorijske čitanke. Povezati ulazak nacističkih, okupatorskih jedinica u Beograd i izlazak Beograda iz medijske i političke okupacije može samo priučeni kalfa. Da je Vesiću do istorije, čuvao bi brižljivo istorijsko nasleđe na koje se obrušio silinom bagera i krampova. Da je Vesiću do negovanja slobodarskih tradicija ne bi nikada gušio slobodu mišljenja i izražavanja, ne bi ostavio bez obeležja stradalnike u aprilskom ratu, da je Vesiću do kulture ne bi u futuru pričao o projektu biblioteke na mestu porušene na Kosančićevom vencu, da je Vesiću do bilo čega izuzev vlasti i novca ne bi ružio ljude, njihovu svakodnevicu i uspomene.

Goran Vesić ne zna istoriju, ali će ući u istoriju kao neko ko je primorao Beograđane da pešače kilometrima, preskaču šut i izrovarene trotoare, da zbog imaginarnih miliona turista daju svoje milione dinara za gondole i jarbole, da hiljadu dece kasni u školu zbog njegovog izmeštanja trasa, da stara lica budu zatočenici u vlastitim stanovima nemoćni da prepešače kilometre koliko im je nametnuo svojim ustanovljenim režimom saobraćaja, da ljudi imaju kola samo za slikanje i plaćanje parkinga. Goran Vesić je pogrešan čovek na pogrešnom mestu, koji struku i nauku, istoriju i predanje tretira kao neprijatelje „zlatnog doba“, odvodeći nas tako u praistoriju.

Informativna služba Demokratske stranke