Demokratska Stranka

Nekad prelepa kuća, sagrađena 1878. godine u Hilandarskoj 7, danas je potpuno oronulog i zapuštenog izgleda, fasade išarane grafitima sa koje odavno otpada malter i razbijenih prozora. Početkom prošlog decembra, u njoj je izbio požar koji je najverovatnije izazvan nepažnjom njenih nezvanih stanovnika – migranata koji su ovde nasilno našli utočište od hladnoće.

Nekadašnji vlasnik ovog objekta od 1887. godine, čuveni lekar i književnik Laza Lazarević, tu je živeo sa porodicom i radio sve do svoje smrti 1890. godine. Nakon toga, u kući je jedno vreme živela njegova supruga sa troje dece, a kasnije ju je prodala. Tokom vremena, kuća je menjala vlasnike i stanare. Zakonom o javnoj svojini iz 2011. godine, kuća je pripala Republici kao kulturno dobro.Prema ugovoru sa Gradom, u njoj se godinama nalazilo Dečje odeljenje Biblioteke „Čika Jova Zmaj“, svedo 2017. godine kada je moralo da bude iseljeno zbog sigurnosti posetilaca i zaposlenih jer Biblioteka nije uspela da obezbedi sredstva za finansiranje neophodne sanacije objekta. Iste godine, u postupku restitucije, objekat je vraćen naslednicima vlasnika, ali rešenja još uvek nisu pravosnažna jer je država uložila žalbu.Od tada, kuća je prazna i napuštena, na meti beskućnika i ubrzano propada. Da bi je koliko-toliko zaštitila, opština Stari grad, koja inače nema nikakvu nadležnost nad ovim objektom, nedavno je zakatančila ulazak u dvorište, postavila čuvarsku kućicu i angažovala čuvara koji je, samo ponekad zaista i prisutan.
U Katastru nepokretnosti, na dan 28.05.2012. stajalo je:

- parcela: gradsko građevinsko zemljište
- nosilac prava korišenja: nije utvrđen
- oblik svojine: državna

Iz ovoga se vidi da je, bez obzira na imovinsko pravne odnose čije je konačno rešavanje još uvek u toku, današnji vlasnik kuće u Hilandarskoj 7 država.

Kao kulturno dobro, ovaj objekat bi, prema zakonu, trebalo da uživa dvostruku zaštitu: kao pojedinačni spomenik kulture i kao deo Prostorne kulturno-istorijske celine Kopitareva gradina kojoj pripada, ali u praksi nije tako. Zakon predviđa da o zaštiti kulturnih spomenika brine Ministarstvo kulture – Sektor za zaštitu kulturnog nasleđa, a neposredno Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, odnosno u njegovoj mreži matični zavod - u konkretnom slučaju Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Prema informacijama koje smo uspeli da dobijemo u ovom Zavodu, kuća je 1981. godine zaštićena kao spomenik kultureo čemu svedoči i tabla na ulazu, ali danas o tome u ovom Zavodu ne postoji zvanični akt!Osim toga, u informacionom sistemu o kulturnim dobrima republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ovog objekta nema na spisku niti na mapi spomenika kulture. Na naše pitanje zbog čega je tako i pored oznake na samom objektu, dobili smo odgovor da je sada kuća „u privatnom vlasništvu“, što apsolutno nije tačno. Ali, sve i da je tako, privatno vlasništvo nad spomenicima kulture ne isključuje obavezu nadležnih institucija za njihovo očuvanje što potvrđuje niz primera.Nadležnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture je presudna za očuvanje kulturne baštine jer, između ostalog, podrazumeva brigu o korišćenju i zaštiti kulturnih dobara, kao i o projektima za izvođenje radova i bez njegove saglasnosti nije moguće izvesti nikakvu rekonstrukciju koja je ovom objektu neophodna.

S obzirom na stanje ovog spomenika kulture, na osnovu informacija kojima raspolažemo i poučeni iskustvom sa pojedinim objektima kulture koji su prilikom „rekonstrukcije“ srušeni do temelja zarad izgradnje drugih objekata na njihovom mestu, Demokratska stranka izražava bojazan za budućnost kuće Laze Lazarevića. Zbog toga, tražimo od Ministarstva kulture da se, bez odlaganja, uključi u zaštitu kuće u Hilandarskoj 7 u skladu sa svojim obavezama, obezbedi rekonstrukciju objekta prema svim propisima, uredi ga i otvori za publiku. U ime sećanje na velikana koji je u njoj živeo, ovaj objekat bi mogao biti pretvoren u muzej, upisan na turističku mapu Beograda a posetiocima bi mogao da se ponudi odgovarajući program koji odgovara liku i delu Laze Lazarevića.

Na kraju, Demokratska stranka podseća da je država Srbija jedan od potpisnikaFaro konvencije- jedinstvene konvencije Saveta Evrope iz 2011. godine o kulturnomnasleđu koja se bavi zaštitom arhitektonskih i arheoloških dostignuća zemalja članica i koja podrazumevazajedničko delovanje vlada država i lokalnih vlasti sa građanima i civilnim društvom u pogledu zaštite kulturnog nasleđa u Evropi. Demokratska stranka će istrajati u naporima za očuvanjem kulturnog identiteta Beograda i Srbije.

mr Bodin Starčević
predsednik Izvršnog odbora OO DS Stari grad
i član Resornog odbora za kulturu DS