Demokratska Stranka

Dva pandemijom pravdana rebalansa u 2020. godini dovela su Srbiju do najvećeg manjka u državnoj kasi, stoga bi budžet za 2021. godinu morao da predstavlja ozbiljan zaokret ka državnim zahvatanjima koja su primerenija mogućnostima privrede, uz potrošnju koja bi podstakla rast i razvoj. Preterani optimizam karakterističan za sadašnju vlast, koja Srbiju prikazuje kao značajnu ekonomsku silu, iako je ona jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, prisutan je i u ovom dokumentu. Podaci MMF-a pokazuju da Srbija zaostaje u odnosu na svet. Od 2013. do 2020. godine realni društveni proizvod Srbije porastao je za oko 14%, dok je svetska ekonomija imala realni rast od 22%. Izgleda da “zlatno doba” zaobilazi Srbiju.

Predlog budžeta za 2021. godinu zasniva se na makroekonomskim pretpostavkama o realnom rastu bruto društvenog proizvoda i državnim prihodima koje nisu realistične. Predviđa se visoka stopa rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) od 6%, iako sve svetske finansijske institucije predviđaju niži rast. Izvesno je da će se pad stranih direktnih investicija nastaviti u 2021. godini, a pad ulaganja očekuje se i u privatnom sektoru, pa porast javnih investicija neće biti dovoljan za ostvarivanje predviđene stope rasta. Planirani manjak od 3% bruto društvenog proizvoda nije visok, ali bi bilo svrsishodno da je niži, a razlog leži u kontroli rasta javnog duga koji nakon nekoliko godina raste nominalno i u odnosu na BDP. Precenjivanje rasta BDP-a dovešće do precenjenih prihoda, odnosno, do većeg manjka u budžetu.

Na prihodnoj strani budžeta dominira PDV, gde je izražena nesrazmera između onog dela koji se naplaćuje na uvoz i dela iz domaće potrošnje. U situaciji visoke neizvesnosti nije uputno povećavati ili uvoditi nove poreze, pogotovo ukoliko su oni usmereni na produktivni deo privrede (IT sektor) ili na siromašne građane (uvođenje poreza na šupe). Na strani rashoda problemi mogu da nastanu kod plata u državnom sektoru. NJihov ukupni udeo u BDP-u (državna administracija, zdravstvo, visoko obrazovanje i nauka) dostigao je preko 11% BDP-a, što je daleko iznad optimalnog udela.

Uvođenje švajcarske formule za obračun penzija donosi izvesnost za penzionere, dok njihov projektovani rast u 2021. ne ugrožava stabilnost budžeta. Iako predlog budžeta za 2021. godinu uvodi više reda u penzijski sistem ostaje problem umanjenja penzija iz 2014. godine. Dug penzionerima nastao po osnovu protivustavnog umanjenja penzija mora da se vrati, ali budžet za narednu godinu ne razmatra ovo pitanje i ne utvrđuje način i dinamiku vraćanja oduzetih penzija.

Zabrinjava brzi rast javnog duga Srbije predviđen predlogom budžeta, koji sadašnja vlast potcenjuje. Država planira da se zaduži za iznos koji je viši od prihoda budžeta. Ukupne kamate na javni dug i troškovi zaduživanja brzo rastu, pa je za narednu godinu za njih potrebno izdvojiti iznos približan ukupnim socijalnim davanjima. Sav porez na dobit pravnih lica ide na plaćanje kamata. Posebno zabrinjava što sadašnja vlast zaduživanje smatra uspehom.

Predlog budžeta za 2021. godinu ne uviđa da sistem poreza i socijalnih davanja ne odgovara društvu u kome je nejednakost izražena. Najveći deo prihoda dolazi od PDV-a koji je regresivan i najviše opterećuje siromašne, dok su neposredni porezi na rad, dobit i imovinu relativno manji deo prihoda budžeta. Iako bi prelaz sa pretežno posrednih na pretežno neposredne poreze, kao glavih izvora prihoda budžeta, zahtevao duži vremenski period, smatramo da je potrebno da ovaj budžet i njegovi prateći fiskalni dokumenti makar pomenu tu mogućnost.

Uz neodgovarajuće makroekonomske pretpostavke za izradu budžeta i neizvesnost nametnutu kovidom, možemo očekivati pogoršanje fiskalne situacije u 2021.godini. Gotovo je sigurno da će ovaj budžet biti promenjen u toku godine.

Srboljub Antić,
Predsednik Resornog odbora Demokratske stranke
zafinansije i monetarnu politiku