Demokratska Stranka

Tom prilikom izjave je dao Miodrag Stanković, predsednik Gradskog odbora DS Niš i jedan od lidera Saveza za Srbiju-Niš.

“U proteklih mesec dana obišli smo više desetina domaćinstava u okolnim selima i razgovarali sa poljoprivrednim proizvođačima. Zaključak je da je poljoprivreda u nikad lošijem stanju i da je potreban potpuno drugačiji koncept oživljavanja proizvodnje i pomoć seljacima. Seljak nema mogućnosti da pokrije ni osnovne troškove, a nameti se svakog dana povećavaju. S jedne strane, neodrživo je proizvoditi, s druge strane, nemoguće je prodati proizvod. Da li će građani kupovati domaći sir, mleko i meso ili će isključivo kupovati u prodavnicama, puno zavisi od načina na koji država pomaže ili ne pomaže poljoprivrednike. Na žalost, trenutno stanje je takvo da seljaci odustaju od proizvodnje jer je neisplativa, pa se postavlja pitanje da li će proizvoditi domaće proizvode čak i za sopstvene potrebe.

Do 2012. godine kada je Demokratska stranka vršila vlast poljoprivredni proizvođači su dobijali 12.000 po hektaru zasađenih površina, u jednom trenutku je to bilo i 14.000 dinara. Država je pomagala poljoprivredu. Danas poljoprivredni proizvođači dobijaju 4000 dinara po hektaru. Što je 3 do 4 puta manje.

Država je do 2012. godine poljoprivrednim proizvođačima davala kompletan podsticaj za nove zasade, za vinograde, voćnjake, država je davala 70% po vrednosti hektara. Ako poljoprivrednik kupi sadnicu, postavi naslone, žicu, stubove, on je dobijao 70% povraćaja investicije. I to su dobijali svi. Nije postojala razlika. Cilj je bio da se poveća površina zasađenih kultura. Danas oni dobijaju 50%. Što je čak za 25% je manje. I praktično sa te dve stvari je tema finalnog proizvoda bila uvek važna ali ne toliko zato što se taj minus jednim delom kompenzirao garantovanim davanjem od strane države. Sada toga nema ili ima ali je 3 do 4 puta manje.

2012. godine, pre dolaska SNS-a na vlast, subvencije za dizel za poljoprivrednike su iznosile do 6.000 dinara po hektaru, u zavisnosti od vrste poljoprivredne proizvodnje, pa ih je naprednjački režim prvo prepolovio na 3.000 dinara, a potom i potpuno ukinuo 2015. godine. Zbog toga su seljaci u Srbiji pune četiri godine plaćali najskuplje gorivo u regionu.

Kako da srpski poljoprivrednik isplanira proizvodnju i konkuriše za neke subvencije kada ne zna da li će ih biti za istu namenu sledeće godine, kamoli za 5 godina unapred. Zavistan je od vremenskih uslova, potpuno je nemoćan od nepredvidivog tržišta i radi koristeći najskuplje gorivo” – izjavio je Stanković.

“Kada govorimo o ratarstvu, ima dosta neobrađenih parcela koje iz kategorije bašte i njive prelaze u kategoriju livada i umesto dve kulture godišnje imate kosidbu jedne trave u sezoni. Cena inputa je velika – nafta, veštačko đubrivo, seme, pesticidi… S druge strane, cena žitarica je vrlo niska u otkupu. Potrebno je pronaći način i stimulisati ratare kako bi svaka parcela bila obrađena.

Poljoprivrednici koji se bave stočarstvom susreću se takođe sa problemima. Sve je manje onih koji odlučuju da stave tele u tov, pa je i otkup teladi problem, jer otkupljivači diktiraju cene. Na desetine hiljada teladi goveda kupci iz inostranstva jedva čekaju da otkupe, dok na terenu ne možete adekvatno prodati ni par komada. Jedva da postoje gazdinstva koja se usuđuju da se bave uzgojem krmača. Poslednja cena prasadi iznosi 200 dinara po kilogramu žive mere. To sve navodi na zaključak da će prasadi biti u prodavnicama, ali će teško moći da se kupe od poljoprivrednika. Fond krava u svakom selu je u drastičnom padu. Konkretan primer, u Donjem Međurovu je broj krava spao na 40, dok je nekada bilo 400 na ispaši. Da li je sekretarijat za poljoprivredu upoznat sa činjenicom da je od skoro prekinuta ispaša i šta će preduzeti povodom toga? Preti opasnost da ćemo biti u problemu, jer domaćeg sira i mleka neće biti čak ni za sopstvene potrebe, a kamoli za prodaju. Subvencije za mleko kasne već nekoliko meseci. Građani će biti prinuđeni da mlečne proizvode kupuju u prodavnicama, ali ne domaće, već veštačke i uvozne. O ovčarstvu i kozarstvu je izlišno i govoriti.

Nameti poljoprivrednicima su veliki. Svaki dinar koji se seljaku nametne kao trošak, direktno utiče na kvalitet proizvodnje pa i na rezultat samog rada. Naknada za odvodnjavanje koju plaćaju svi građani koji imaju poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište na zemljištu koje se odvodnjava, naplaćuje se za zemljišta koja su potopljena tokom većeg dela godine.

I pored toga što je nakon bunta građana koji je nastao zbog visokih računa poreza na imovinu, porez pre godinu dana ipak smanjen, vlasnicima poljoprivrednog i građevinskog zemljišta ponovo su stigli višestruko uvećani računi. Račun koji je prošle godine iznosio 8000 dinara, sada iznosi 18000 dinara. Postavlja se pitanje šta se u standardu seljaka promenilo za godinu dana, pa da plaća čak 120% veći porez?

Mnogo mladih ljudi bavljenje poljoprivredom ne smatra više privlačnim zanimanjem i zbog toga se broj poljoprivrednika smanjuje. Treba pomoći mladim ljudima da počnu da se bave poljoprivredom tako što će država osigurati sredstva za kupovinu zemljišta, mašina i opreme. Takođe i bespovratnim sredstvima za osposobljavanje novih i iskusnih poljoprivrednika za primenu najnovijih tehničkih proizvodnih metoda. Podsticaj mladih poljoprivrednika i obezbeđivanje kontinuiteta iz jedne generacije u drugu je veoma važna tema. Realno stanje je da mladi ljudi ne vide benefit od bavljenja poljoprivredom.

Demokratska stranka smatra da je jedini put za oživljavanje srpskog agraga dugoročna strategija, koja podrazumeva stalnu modernizaciju proizvodnje, stalnu edukaciju poljoprivrednika, praćenje i prilagođavanje tržištu uz bezrezervnu podršku države kroz višestruko uvećane subvencije” – zaključio je Miodrag Stanković, predsednik GrO DS Niš i jedan od lidera SZS-Niš.