Novinari nisu vreće za boksovanje
Biti novinar koji radi u skladu sa profesionalnim kodeksom, u Srbiji je posao ne samo stresan, već i opasan, na ivici egzistencijalnog opstanka. I to ne samo u finansijskom smislu.
Ako novinar nije samo megafon u rukama vladajuće vrhuške, vrlo lako biva obeležen kao narodni neprijatelj, te tako i izdajnik, provlačen kroz blato, unižen i etiketiran. Sa svim pratećim mogućim posledicama, koje proističu nakon satanizacije.
Incident kome je u Nišu kumovao ministar Šarčević, nakon nebrojenih kojima je doprinosio i predsednik države - osornim stavom prema novinarima određenih medija - navodi na moguću stepenicu unazad u medijskim slobodama.
Od onih koji su u prošlosti već kumovali najgorim medijskim zakonima, ne bi začudilo da kao posebnu inovaciju, uvedu npr. kaznenu odredbu za delikt pitanja.
A, preventivno delovanje bi moglo predviđati i poneku ćušku, ako se upitanom ne dopatne ton, pogled i naravno - udaljenost opasne sprave zvane mikrofon.
U međuvremenu, prijateljski i kolegijalni savet onima koji drže treninge javnog nastupa i komunikacijskih veština predstavnicima vlasti - implementirajte u svoje programe i tehnike samokontrole i anuliranja sindroma zvanog "kratak fitilj". Bes i frustracije nikako ne iskaljivati na onima koji u ime javnosti - postavljaju pitanja.
Novinari nisu vreće za boksovanje.
Tatjana Manojlović, novinarka i predsednica Resornog odbora za informisanje Demokratske stranke