Demokratska Stranka

Nameće se logično pitanje: ''U čije se vi ime i uz čiju saglasnost uopšte povlačite iz bankarskog sektora?''

Kao krucijalni razlog za privatizaciju bankaskog sektora ministar Siniša Mali naveo je, da je upravo taj proces uslov za nešto što se zove digitalizacija bankarskog sistema jer je po njegovim rečima digitalizacija predstavlja osnov konkurentnijeg položaja neke banke na tržištu.

Znači, digitalizacija je razlog prodaje državnih banaka!

Demokratska stranka, iz istog saopštenja Siniše Malog razumela je da je okončan postupak prodaje JUBMES banke, te pošto nismo bili u mogućnosti da pronađemo informacije u sredstvima javnog informisanja o sprovedenom postupku, postavljamo pitanje ministru finansija: ko je postao strateški partner JUBMES banke? Građani Srbije imaju pravo, a Vlada obavezu da stavi na uvid sve detalje prodaje državne JUBMES banke, posebno da li je kupac banka sa dugogodišnjim iskustvom u bankarskom poslovanju, po kojoj ceni je prodata, koliko puta je kapital strateškog investitora veći od kapitala JUBMES banke, jer bi to trebalo da predstavlja neki uobičajen preduslov i minimum uslova prodaje! U protivnom, motiv prodaje se može dovesti pod znak pitanja.
Demokratska stranka izražava oštro protivljenje posebno prodaji najveće srpske banke, Komercijalne banke a.d. Beograd, jer je to ne samo nepotrebno nego i neodgovorno postupanje Vlade u pogledu očuvanja stabilnosti sektora bankarskih usluga!

Da je protivljenje Demokratske stranke prodaji državnog kapitala u Komercijalnoj banci a.d. Beograd ispravno i opravdano, potvrđuje i obrazloženje odluke Narodne banke Srbije, o kupovini dodatnih 30 tona zlata dato 21. maja 2019. godine, samo jedan dan nakon izjave ministra finansija, u kome se kaže: ''Srbija povećava rezerve zlata sa ciljem da se zemlji obezbedi sigurnija budućnost u okolnostima potencijalno negativnih kretanja na finansijskim tržištima, ali i na tržištu nafte, bakra i čelika.''

Kako će to 30 tona zlata spasiti Srbiju od potencijalno dolazeće finansijske krize, a najveća srpska banka neće?
Dodatni razlozi protivljenja prodaji Komercijalne banke a.d. Beograd su: Prvo, nerazvijena zemljama poput Republike Srbije, sa izrazito malim BDP po glavi stanovnika, uvozno zavisnom privredom, posebno u energetskom sektoru, vrlo osetljivom na poremećaje koji mogu nastati na međunarodnom tržištu, privredom nedovoljno integrisanom u međunarodno tržište paktično bez složenih i proizvoda visokog stepena tehnološke obrade, usled izražene korupcije neatraktivnim privrednim ambijentom za investicije velikih svetskih kompanija jer iste evidentno uporno izostaju, ne sme sebi dozvoliti prodaju najznačajnije domaće banke, jer ta banka predstavlja ravnotežu državnog i privatnog kapitala na finansijskom tržištu, i garantuje pružanje svih potrebnih bankarskih usluga privredi i građanima;
Drugo, Komercijalna banka a.d. Beograd po dosadašnjem iskustvu predstavljala je finansijsku instituciju koja je na najprofesionalniji način učestvovala u svim projektima koji su imali za cilj sprovođenje državnih razvojnih politika u Republici, istovremeno poštujući tržišne principe poslovanja; Treće, prodajom svih državnih banaka nesporno se stvaraju uslovi za kartelizaciju na tržištu bankarskih usluga, što posledično može dovesti Republiku Srbiju u dugoročno inferiornu poziciju i nemogućnost sprovođenja razvojnih politika zemlje, jer privatni kapital poznaje isključivo ostvarivanje profita kao jedini cilj poslovanja. Garancija za neometano funkcionisanje države i privrede u prvom redu bila je upravo Komercijalna banka a.d. Beograd;

Četvrto, Vlada koja je otuđila državno poljoprivredno zemljište kršeći srpske zakone koje se obavezala da će sprovoditi, činom unošenja zemljišta u imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd, da bi potom PKB to isto zemljište prodao za nešto više od 100 miliona EVRA, cenu nekoliko puta manju od tržišne, Vlada koja je pod koncesiju dala aerodrom ''Nikola Tesla'' u Beogradu na period od 25 godina uz jednokratnu koncesionu naknadu manju za 250 miliona EVRA od dvadesetpetogodišnje neto dobiti koju bi Republika Srbija ostvarila od aerodroma po trenutnoj visini neto dobiti koja iznosi oko 30 miliona EVRA, Vlada koja je prodala najvećeg srpskog proizvođača lekova Galeniku a.d. Beograd za nešto više od 10 miliona EVRA uz prethodno okončanu investiciju u novu fabriku vrednosti 50 miliona EVRA i otpis obaveza preko 200 miliona EVRA, Vlada koja je sredstvima Telekom Srbija a.d. Beograd u visini od najmanje 320 miliona EVRA kupila nekoliko kablovskih distributera čija je tržišna vrednost u najboljem slučaju 10 puta manja od plaćene, Vlada koja je najavljivala silne investicije od kojih se nije realizovala nijedna, od francuskog velikog proizvođača automobila u Obrenovcu, nemačkog Folksvagena, fabriku čipova vrednosti od milijarde EVRA, finskog proizvođača kamiona Sisu u Priboju, te niz drugih štetno sklopljenih poslova po Republiku Srbiju i datih a neostvarenih obećanja, nije Vlada kojoj se sme dozvoliti igranje sa najznačajnijom bankom na domaćem tržištu, nije Vlada koja ima kredibilitet za prodaju te Komercijalne banke a.d. Beograd; 

Peto, imajući u vidu dosadašnje iskustvo, postoji opravdana sumnja da bi prodaja državnog kapitala u Komercijalnoj banci a.d. Beograd, kao i u slučaju svih prethodno pobrojanih poslovnih kombinacija Vlade Republike Srbije, podrazumevala postojanje ugovora sa klauzulama tajnosti. Nijedan od ugovora kojim je otuđeno trajno ili privremeno vlasništvo na državnim sredstvima nije do sada objavljen. Zašto, šta se to krije u tim ugovorima od građana Srbije, u čije se ime zapravo i zakljuju svi poslovi?

Demokratska stranka posebno ne prihvata izgovore samozvanih eksperata, da je država loš vlasnik. Jer dogma da je država loš vlasnik i jeste nametnuta, predstavlja izgovor i šalje poruku da je potrebno prodati sve državne resurse, bilo kome, po mogućnosti bud za što, po ceni ispod svake tržišne. Logično takav pristup otvara mogućnost ostvarivanja velike razlike u ceni, razlike između stvarne tržišne i ostvarene u postupcima koji su do sada sprovedeni od strane Vlade. Naravno, blagodeti ostvarene koristi uživaju samo neki, po pravilu oni vrlo bliski Vladi, dok trajnu štetu trpe građani Republike Srbije.

Demokratska stranka izražava stav da država ne može biti ni dobar ni loš vlasnik. LJudi su ti koji znaju ili ne znaju, odnosno koji jesu ili nisu časni. Država mora sprovoditi zakone, posebno one koji definišu krivičnu odgovornost osoba koje ih krše.

Da li je na primer sledeći istu logiku, potrebno hitno pokrenuti privatizaciju jednog ili više državnih fakulteta jer očigledno postoji sumnja, možda i više od toga, da su nestručni ljudi upravo sa tih fakulteta stali iza spornih naučnih radova? Jer država je loš vlasnik! Ili dati upravljanje poslovima u nadležnosti Vlade u koncesiju nekome mnogo kompetentnijem, jer ova Vlada evidentno nije sposobna da upravlja sistemom, naravno uz obavezno izuzimanje poslova koje kolokvijalno možemo označiti treminom ''digitalizacija''?

Igor Momčilović Resorni odbor odbor za privredu DS