Demokratska Stranka

Vesna Marković, koja je bila u ulozi moderatorke, u uvodnoj reči je navela da je do samog izbora teme došlo jer je čitavo društvo, u kontinuitetu, 30 godina izloženo stresu, u tranziciji, od raspada Jugoslavije koji je doneo ratove na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije, bombardovanje, hiperinflaciju, revoluciju oktobra 2000. godine, ali na žalost i ubistvo prvog demokratski izabranog predsednika Vlade. Dodala je i da su svi ti događaji ostavili traga na naše mentalno zdravlje i da su iz njih svi izašli „oštećeni“. „Poslednjih godinu i po pandemija korona virusa je izazvala mnogo neizvesnosti i strahova, a dodatni problem predstavlja što ona još traje i ne znamo kako će se i kada završiti,“ rekla je Marković.

„Pandemija je zadesila celu planetu i cela planeta je bila nespremna, a ono s čim smo se mi suočili je zaista apsurdno. Naša vlast je dodatno zbunjivala i zastrašivala već uplašene građane kontradiktornim informacijama. Od preterano restriktivnih mera do zaključavanja i tretiranja naših najstarijih sugrađana građanima drugog reda. U zavisnosti od političkih interesa popuštali su mere nevodeći računa o stvarnim potrebama i bezbednosti građana,“ izjavila je Manojlović i dodala da je ovako neodgovoran način upravljanja krizom doveo do toga da država poseduje vakcine, ali se građani slabo odazivaju na vakcinaciju. Verujemo da je zbog velikog nepoverenja čak i među članovima Srpske napredne stranke veliki broj nevakcinisanih u ukupnoj populaciji,“ zaključila je Manojlović. Stanje je ocenila kao haotično i apatično.

„Nikada nije bio veći broj pacijenata na psihoterapiji jer kriza isuviše dugo traje, a mi smo pod uticajem kumulativnog dejstva traume jer nam se trauma dešava duže od 20 godina,“ izjavila je Banić i dodala da postoje dva oblika ponašanja među građanima – jedni negiraju postojanje virusa i ponašaju se neodgovorno, dok drugi reaguju povlačenjem u sebe, depresivnošću, odustajanjem od interesa u socijalnom kontekstu i iščekivanjem nekog rešenja za koje ne vide da zavisi bar delimično od njih samih. „LJudi reaguju onako kakav je njihov nesvesni životni plan. U psihologiji nesvesni životni plan delimo na tragični, banalni i pobednički. Pobednički životni plan bi podrazumevao da u svakoj kriznoj situaciji iskoristimo situaciju kao lift za viši nivo psihološke zrelosti i socijalne lične autonomije i za taj pravac je jako važno da ne budemo deo igara u koje nas uvlače političari i nekompetentni stručnjaci. Kada su ljudi pod dejstvom političkih igara oni najčešće biraju tri ugla u dramskom trouglu, ponašaju se ili kao progonioci ili kao žrtve ili kao lažni spasioci, što smo najčešće imali priliku da vidimo i čujemo. Na te ideje ne treba da pristanemo, umesto da budemo progonioci možemo da budemo zdravi asertivni ljudi, umesto da budemo spasioci, možemo da budemo mudri, brižni, empatični ljudi koji činimo dobro za sebe i optimalno za druge ljude, umesto da budemo žrtve možemo da prihvatimo da smo svi u ovoj situaciji vulnerabilni. Da se okrenemo sebi i autentično potražimo rešenje u svojoj životnoj misiji u ovoj situaciji,“ zaključila je Marina Banić.

Marković se dalje osvrnula na istraživanja koja su pokazala kolika je odgovornost medija i njihov uticaj na građane u kriznoj situaciji. Manojlović je istakla da je većina novinara savesno obavljala svoj posao poštujući novinarski kodeks, dok su tabloidi koristili krizu za podizanje svog i rejtinga vladajuće strukture, ali i da je javni servis mogao na adekvatniji način da odgovori ovom izazovu. Banić je dodala da su mediji umesto da služe za pružanje tačnih informacija i edukaciju građana, poslužili za manipulaciju i zastrašivanje i dodala da zabrane utiču veoma nepovoljno na imunitet ne samo kod psihički labilnijih, već kod svih ljudi. Ona je zaključila da je jedini način da pomognemo sebi da se okrenemo sebi i zavirimo u „sopstvenu svetlost“.

Informativna služba DS