Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta
Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta predstavlja priliku da odamo počast milionima nedužnih žrtava i naša je moralna dužnost prema generacijama kojih odavno nema, prema sebi samima i prema generacijama koje tek stasavaju da govorimo o holokaustu, o sećanjima preživelih, o žrtvama, njihovim porodicama, oslobodiocima i svima koji su dali doprinos borbi za jednakost, uvažavanje različitosti, toleranciju, solidarnost i odgovornost.
Važno je da se podsetimo da je holokaust počeo mnogo pre 1939. godine i da predstavlja proces koji je posledica zastrašujuće retorike - plasiranja radikalnih i ekstremističkih ideja, ali i neotpornosti i nedovoljnoj spremnosti društva da se suprostavi govoru mržnje i nasilju.Sledeći korak bilo je grupisanje građana, kategorisanje, pa označavanje neprijatelja sa kojima nema suživota.
Na našu nesreću, elementi ovog procesa su danas prisutni i prepoznatljivi u našem društvu, kada pogledate retoriku koju koristi vlast, a posebno naši narodni poslanici u Skupštini, i baš zato ne smemo da propustimo priliku da se i ove godine prisetimo dobro naučenih lekcija iz prošlosti.
Negovanjem učenja o holokaustu, dobro osmišljenimobrazovanjem na polju istorije, negovanjem kulture sećanjaineprestanim podizanjem svesti o opasnostima od radikalnih, ekstremističkih pokreta i totalitarnih režima, savremenih oblika antisemitizma, ksenofobije i drugih oblika mržnje, moguće je sprečiti da nam se ponovi najstrašnija stranica prošlosti.
Pamtimo, ukazujemo i podsećamo kako se ne bi ponovilo.
Informativna služba Demokratske stranke
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN. Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama i zato je za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta izabrala baš dan oslobođenjalogora Aušvic–Birkenau, najozloglašenijeg logora smrti u porobljenoj Evropi, oslobođenog 27. januara 1945. godine.