Demokratska Stranka

Iako zbog opšte situacije u društvu i konstantnih napada na opoziciju rejting DS-a nije onakav kakav bi trebalo da bude, Lutovac podvlači da relevantna istraživanja pokazuju da je DS uvek na prvom ili drugom mestu u opoziciji, a napominje kako režim manipuliše različitim istraživanjima upravo da bi oslabio opoziciju, odnosno, Demokratsku stranku.

"Demokratska stranka ne da nije izgubila identitet, ona je izgradila novi identitet časne, nepotkupljive, neucenljive stranke. Onaj ko smatra da ovakva, reformisana Demokratska stranka nije pravo mesto za njega, i ne treba da bude tu. Mnogi koji su otišli zamenjeni su brojnjim koji su došli, promenjena je krvna slika DS-a i sačuvana je institucija starija od 100 godina. Naša dužnost je da se bavimo onim što je javni interes, a najpreči javni interes u ovom trenutku je stvaranje alternative ovom režimu," izjavio je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

DS od samog početka naporno radi na tome da se svi koji su relevantni u opoziciji okupe i dogovore ili oko jedinstvenog ili sinhronizovanog nastupa, smatra predsednik demokrata i navodi kako je DS 2018. godine bila nepoželjan partner bilo kome, a danas je postala najpoželjniji partner na opozicionoj političkoj sceni, jer se promenila.

"Razgovori između onih koji će izaći na izbore bez obzira na uslove i vlasti su besmisleni. Jedini smisao razgovora je da promenite uslove u kojima se vodi politička borba, da promenite ne samo pravila o čemu govore Dačić i Vučić, već uslove. Da su sprovođena pravila, poštovan Ustav, zakoni, mi možda ne bismo došli u situaciju da o tome razgovaramo, ali smo došli. Kada govorimo o medijima, vaša kuća odlično zna kakvi su medijski uslovi. Kada govorimo o glasanju građana, svaki građanin koji radi u javnom preduzeću će vam reći da je kontrolisan ne samo da glasa i da dokaže da je glasao, već mora da obezbedi 5-10 sigurnih glasova. To nisu izbori, to je sprovođenje jedne discipline, jednog unapred režiranog scenarija," tvrdi Lutovac.

Demokrate ostaju i pri svom stavu da kada imate dve strane, ne može jedna od te dve strane da bude medijator, već to mora da bude neko treći, kao i da je prirodno da to bude EU, zato što nije sporna ni vlastima, ni opoziciji. Vlastima nije sporna retorički, opoziciji suštinski.

"Spoljnopolitički cilj formulisan u okviru parlamenta i unet u Ustav je da želimo evropske integracije, da smo na evropskom putu. Razlika između nas i njih je što mi na tom putu idemo u Evropu, a oni idu u rikverc. Ne idu slučajno u rikverc, to je suština njihovog opstanka na vlasti, jer kada bi ispunjavali evropske vrednosti, standarde, oni bi izgubili prednost koju imaju i izgubili bi zbore. Nisu zainteresovani da se promeni bilo šta jer na tome počiva njihova snaga," zaključuje Zoran Lutovac.

Ustav nije samo najviši pravni akt, već društveni ugovor, tvrde demokrate i kažu kako društveni ugovor ne podrazumeva samo saglasnost vladajuće većine, čak ni saglasnost vladajuće većine i opozicije, posebno kada nemate opoziciju u parlamentu. Društveni ugovor podrazumeva mnogo širi konsenzus, mnogo širu saglasnost, a to znači javnu debatu u društvu koja vodi tom društvenom ugovoru. Skandalozno je da parlament, za koji je pre nego što je konstituisan potvrđena njegova nelegitimnost tako što je Aleksandar Vučić najavio nove izbore, pokreće takvo pitanje.

"Vučič pokušava da naknadno legitimiše ono što je potpuno protivzakonito i protivustavno radio godinama. Priznao je Kosovo, jer kada imate svoju listu u kosovskom parlamentu koja se zaklinje na kosovskom Ustavu, koja ima potpredsednika Vlade Kosova koju navodno ne priznajete, nemate flagrantniji primer priznanja od tog. Faktički je priznao Kosovo, ali nije formalno i traži podelu odgovornosti za to sa drugima. O tome ne može da se odlučuje bez legitimnog parlamenta i široke društvene debate, bez pitanja građana. Posle prvih slobodnih i poštenih izbora moći će da se govori o ozbiljnim pitanjima," pojašnjava Lutovac.

Demokratska stranka je u svim svojim fazama imala odgovore o statusu Kosova. Pitanje Kosova moramo da tretiramo ne kroz status, nego kroz normalizaciju odnosa. "Posledica pogrešne politike ove vlasti je što jedino pitanje na koje odgovaramo jeste pitanje statusa. Pitanje statusa smo pokrenuli u vreme Zorana Ðinđića i tada smo dobili odgovor da je prvo nužno ispuniti stadarde kako bismo postali demokratska država, pa tek onda rešavati status," podsetio je predsednik Demokratske stranke.

Informtivna služba DS