Demokratska Stranka

Lutovac je rekao kako je upravo Zoran Ðinđić “krivac” zašto je on danas gde je, jer ga je upravo Ðinđić 1996. godine pozvao da mu bude politički savetnik. Osvrnuvši se na kampanju bojkota, Lutovac je rekao da je slična situacija bila i 1997. godine.

“Ni tada odluka nije bila laka, ali dugoročno gledano, pokazalo se da je bila prava. Oni koji nisu tada bojkotovali izbore, ubrzo su nestali sa političke scene Srbije, dok je Zoran Ðiniđić postao neporecivi lider promena koje su usledile.”

Lutovac je istako da veruje da bi i danas Ðinđić podržao ideju bojkota, podsetivši se njegovih reči da bojkot nije sjajna strategija, ali da se jednom mora reći dosta siledžijstvu, poniženju, nacionalnom i građanskom propadanju.

Nebojša Zelenović rekao je kako je bojkot strategija koju su građani zahtevali, napravivši paralelu i sa ujedinjenjem demokrata.

“Građani žele jaku stranku levog centra, kao što žele da žive u normalnoj i uređenoj zemlji i zbog toga vrlo jasno bojkotuju ovakvo stanje. Naš zadatak kao njihovih političkih predstavnika jeste da svaki dan radimo na omasovljavanju ove kampanje i slanju jasne poruke, a to je neophodnost slobodnih i poštenih izbora.”

Zelenović je istakao i da je opozicija otvorena za pravi dijalog o izbornim uslovima, ali da ne pristaje na njegovu simulaciju sa timom na čijem je čelu Nebojša Stefanović i predloženim paketom mera na šest strana koje se ni na jedan način ne odnose na zahteve nevladinih organizacija i stručnog tima.

Izložene fotografije prate Zorana Ðinđića od studentskih dana, preko višedecenijskog opozicionog delovanja i rada u okviru Demokratske stranke, perioda koji je proveo kao gradonačelnik Beograda do obavljanja funkcije prvog demokratski izabranog predsednika Vlade. Izložbi su prisustvovali i potpredsednik Demokratske stranke Dejan Nikolić, kao i predsednik Izvršnog odbora Dušan Kostadinović.