Demokratska Stranka

Tu davnu 1992, nikada neću zaboraviti, već je počeo građanski rat u Jugoslaviji, moji drugari maturanti mitrovačke gimnazije odjednom su se našli pred životnim izborom – da li da idu u vojsku, što je značilo i odlazak na ratište ili da probaju da upišu neki od fakulteta koji su oslobađali od odsluženja vojnog roka. Preko noći smo svi odrasli i postali svesni koliko je važno ko su ljudi koji donose odluke u naše ime. Koliko je važno ko su ljudi na najvažnijim političkim funkcijama u državi koji odlučuju o našim životima i sudbinama.

Tada mi je majka rekla nešto što pamtim i dan-danas: „Srećna sam što nemam sina. Ne znam kako bih preživela da moram da ga šaljem u rat“. Ne znam kako su devedesete preživele one majke čiji se sinovi nisu vratili sa ratišta, ne znam da li se to uopšte može preživeti, ali znam da su isti oni koji su nas tada huškali jedne na druge i sada u Srbiji na vlasti! Isti oni koji su nas svađali sa susedima i svađali sa čitavim svetom i danas vode ovu državu u propast! I mi to moramo da menjamo!

Ne bih trošila reči na to ko su ovi protiv kojih se borimo, ko su ovi ogrezli u kriminalu i korupciji – znamo se jako dobro već 30 godina. Samo ću vam reći da smo prošle nedelje bili u Merošini i da smo se po ko zna koji put uverili da iza radikala Aleksandara Vučića ostaje pustoš. U Merošini je SNS uništila fudbalski teren, zarad svoje političke kampanje, jer su na travnati teren sipali rizlu i tu ogradili ljude koje su dovezli autobusima iz čitave Srbije da glume nekakvu podršku Aleksandru Vučiću! To je prava slika ovog kriminalnog režima: spremni na sve – samo da ostanu na vlasti, spremni da unište zemlju, da zastrašuju i ucenjuju ljude, da besomučnom propagandom obmanjuju ovaj narod.

Večeras želim da govorim o nama - kandidatima za poslanike na listi broj 5, listi ispred Koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“.

Znate, svi smo mi mogli odavno biti Nedimovići, Vesići, Vulini, Čomićke, Mihajlovićke, svi smo mi mogli skupo prodati svoju kožu đavolu i kupovati stanove po Londonu ili Beogradu na vodi ili Novom Sadu! Ali mi smo izabrali da budemo bedem, da budemo štit građanima od bezakonja, otimačine, bahatosti, nestručnosti, primitivizma, mržnje.

Mi smo oni koji se nisu prodali, koji se nisu umorili, razočarali, koji nisu odustali da menjaju Srbiju nabolje! Mi smo jedni od vas, živimo na isti način kao i vi, imamo iste plate, plaćamo iste račune, čekamo u redovima kod lekara, hranu kupujemo na akcijama, a garderobu na rasprodajama. Mi ćemo vratiti veru ljudima da se isplati biti pošten i da je moguće živeti dostojanstveno od poštenog rada!

Da bi se u Srbiji bolje živelo, promene moraju da budu iz korena! Da bismo to uradili, nisu dovoljne samo kadrovske promene, moramo promenti zakone, moramo neke i lustrirati, moramo svi da zavrnemo rukave. Svako od nas mora dati doprinos. Nemamo rezervnu domovinu! Nemamo ni rezervni život!

Niko od nas ne misli da ćemo uspeti preko noći. Sadašnja vlast je razorila svaku sferu našeg društva: i pravosuđe, i poljoprivredu, i kulturu, i prosvetu, i zdravstvo, i sport, sve je obesmislila i obezvredila, sve ponizila, rasprodala, pokrala – i trebaće mnogo vremena i mnogo truda da se stvari dovedu na svoje mesto. Ali i najduži put počinje prvim korakom. Taj prvi korak ćemo svi zajedno napraviti 3. aprila!

I za kraj, moram da kažem još nešto. Sremska Mitrovica je grad košarke i svi košarkaši, i mi bivši i vi današnji, jako dobro znamo da pobeđuje samo onaj tim koji ostavi svoje srce na parketu! Mi smo baš takav tim! Mi smo ljudi koji ne odustaju! Mi smo jedni od vas!

Izađi i glasaj za listu broj 5! Glasajte i za našeg predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša!

Mismo se ujedinili da bi Srbija pobedila! Mi smo se ujedinjili da bi pobedio naš rodni grad – Sremska Mitrovica.

Do pobede! Živeli!

Govor Drgagane Rakić u Sremskoj Mitrovici