Demokratska Stranka

Drage socijaldemokratkinje i socijaldemokrate,

Srbija kao i čitav region suočava se sa mnogim izazovima, a jedan od gorućih problema svakako jeste zagađenja životne sredine i mnogobrojne negativne posledice koje ono donosi. U Srbiji je stanje dodatno složeno, jer državom upravlja organizovani kriminal koji onemogućava da se bilo koji društveni problem reši uspešno i na korist građana Srbije. Nikada se u istoriji Srbije nije desilo ono što se dešava upravo danas - da ljudi iz vrha države tako otvoreno sarađuju sa kriminalom.

Iz izveštaja Evropske komisije, Fridom Hausa, Reportera bez granica, Transparensi Internešenala, i najnovijih “Pandorinih papira” možete da saznate da u Srbiji nema vladavine prava, da se krše ljudske i manjinske slobode, da institucije ne funkcionišu, da nema slobodnih medija, da nema političkog pluralizma, da nema uslova za održavanje slobodnih i poštenih izbora, da nema nikakvog napretka na putu Srbije ka Evropskoj uniji, pa tako nema ni rešavanja nagomilanih problema iz oblasti zaštite životne sredine. Kako možemo verovati vlastima, koji nisu u stanju da izgrade kilometar autoputa bez koruptivnih skandala, da će biti iskreno posvećeni sprovođenju ciljeva Zelene agende?! Svi moramo imati na umu da nema održivog razvoja, bez demokratije!

Širom zapadnog Balkana nivo zagađenja vazduha, zemljišta, površinskih voda je veoma visok. Zagađenje, pre svega, treba da se sagleda iz perspektive uticaja na zdravlje, ali je važno i da se sagleda mogući uticaj na socijalno-ekonomsku perspektivu stanovnika. To se naročito odnosi na regione koji su karakteristicni po eksploataciji uglja. U Srbiji postoje takvi regioni u kojima gotovo većina stanovnika radi u energetskom sektoru, u industriji uglja. U Srbiji 70% električne energije još uvek dobijamo iz termoelektrana na ugalj, a upravo te telmoelektrane su prepoznate kao najveći zagađivaći, posebno vazduha. Samo u 2016. godini 16 termoelektrana na Zapadnom Balkanu sa ukupno 8 GWh emitovalo je više zagađenja sumpor-dioksidom nego sve evropske termoelektrane na ugalj (250 sa ukupno 156 GWh), kao i pođednako zabrinjavajuće nivoe čestica (PM2.5 i PM10) i azotnih oksida.

Zagađenje vazduha iz ovih termoelektrana se ne zadržava unutar granica Zapadnog Balkana i zbog toga je potrebna zajednička akcija svih država Zapadnog Balkana i članica EU da bi se ovaj problem rešio.
Trenutna vlastu Srbiji planira izgradnju novih termoelektrana sa opravdanjem da su postojeća postrojenja dotrajala i da ih treba zameniti savremenijim koja imaju manje emisije štetnih gasova. To svakako nije dobar način da smanjimo emisije i da se krene sa procesom energetske tranzicije, kako  bi mogli da pratimo ostatak Evrope. Srbija i uopšte, područje  Zapadnog Balkana je teritorija koja će biti jako pogođena klimatskim promenama. Već sada smo u prilici to vidimo kroz smenjivanje dužih sušnih perioda sa obilnim padavinama koje ponekad izazovu poplave, primer za to su ekstremne poplave u Srbiji 2014. godini.

U skladu sa preuzetim međunarodnim  obavezama kao i Zelenom agendom za zapadni Balkan, a u vezi sa smanjenjem emisija gasova  staklene bašte, neophodno je da nadležne institucije i ministarstva  krenu u izradu integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će sadržavati nacionalne ciljeve u smislu dekarbonizacije, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i energetske sigurnosti. Taj posao mora biti javan i transparentan, javnost treba da se uključi u najranijoj fazi izrade plana, kako bi se postigao društveni konsenzus oko ovog izuzetno značajnog pitanja. Neophodno je uključiti profesionalce iz ove oblasti, civilno društvo, privredu, sindikate, lokalne samouprave,  kako bi se plan izradio u skladu sa potrebama društva i načelima održivog razvoja. Ukoliko želimo da ideja održivog razvoja uspe, ne smemo dozvoliti da projekti namenjeni ovom cilju postanu deo koruptivnih malverzacija!

Srbija je potpisivanjem Zelene agende za Zapadni Balkan potvrdila svoju obavezu ka ciljevima klimatski neutralne Evrope do 2050. Time je potvrdila i svoju (za sada samo deklarativnu) posvećenost daljem, zajedničkom radu na dekarbonizacij energetskog sektora sa EU i partnerima sa Zapadnog Balkana. Srbija se obavezala da usklađuje svoje javno-političke ciljeve sa ciljevima EU potpisivanjem nekoliko međunarodnih sporazuma: Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Pariski sporazum, Ugovor o osnivanju energetske zajednice, Zelenu agenda za Zapadni Balkan, Arhusku konvenciju. Smatramo da je Vlada Srbije u obavezi da što hitnije donese jasan plan kako planiraju da izvede gašenje termoelektrana koje koriste ugalj i prelazak na obnovljive izvore.

Donošenjem plana  omogućuje se da  postupak tranzicije bude pravedan, da se pripreme alternativna i adekvatna radna mesta za  zaposlene u industriji uglja u smislu prekvalifikacija onih koji već rade na tim poslovima i usklađivanje obrazovnog sistema sa ciljevima  i potrebama Zelene agende.  Pošto su pojedini regioni orjentisani isključivo  na rad u iskopavanju uglja treba planom obuhvatiti i pomoć lokalnim samoupravama u razvoju drugih grana privrede da ne bi došlo do iseljavanja stanovništva.

Mnogo veći izazov za energetsku tranziciju u Srbiji predstavlja onaj deo populacije koji spada u najsiromašniji deo stanvništva i po pravilu živi u ruralnim oblastima. Energetsko siromaštvo se najčešće procenjuje kroz udeo prihoda koja domaćinstvo troši za energiju. Taj pojam (koncept), međutim, ima znatno šire značenje. Energetsko siromaštvo ograničava (koči) ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i napredak društva, doprinosi uvećanju socijalnih razlika i društvenih nejednakosti, a siromašne i nerazvijene gura u još veće siromaštvo i gubitništvo.Da bi se uhvatili u koštac sa ovim problemom potrebna je razmena znanja, definisanje uspešnih modela pomoći, solidarnost i zajednički pristup. Upravo ovi delovi društva su najpodložniji uticaju političke manipulacije od strane nosilaca nedemokratskih i totalitarnih tendencija u srpskom društvu.

Vizija razvoja ruralnih područja država članica EU ističe bioekonomiju kao jedan od najvećih privrednih sektora koji mogu imati ulogu u predstojećoj energetskoj tranziciji Unije. Bioekonomija pokriva sve sektore i sisteme koji se oslanjaju na biološke resurse. Ona uključuje i povezuje sve sektore primarne proizvodnje koji koriste i proizvode biološke resurse (poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo i akvakultura). To bi moglo biti jedno od rešenja za zelenu tranziciju država na Zapadnom Balkanu.

Zelena tranzicija, digitalizacija i solidarnost su označene kao ključne ose budućeg razvoja država članica EU. Moguće je razmišljati o programu pomoći državama Zapadnog Balkana koji bismo mogli simbolični nazvati Maršalov zeleni plan za Zapadni Balkan. Kao što je Maršalov plan okrenuo novu stranicu u razvoju zapadnoevropskih država posle Drugog svetskog rata tako bi i ovaj plan mogao da otvoru novu perspektivu za države zapadnog Balkana. Udaljimo se od trauma ratova 90-tih, nacional-šovinističke retorike, organizovanog kriminala, siromaštva i zajedno kroz saradnju, oslanjajući se na savremene tehnologije otvorimo perspektivu mirnog i prosperitetnog života za naše građane i naša društva.

U Srbiji se, nažalost, nije daleko odmaklo u implementaciji Zelene agende. Kao što sam već napomenula, osnovni problem je visok nivo korupcije i zarobljene institucije, i to je razlog zašto mi nismo još uvek u mogućnosti da pratimo svetske trendove u energetskoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije. I ne samo da ne pratimo trendove, nego smo u riziku da skliznemo o ozbiljno energetsko siromaštvo! Ove probleme ćemo moći uspešno da rešavamo tek kada dođe do smene aktuelnog autokratsko-mafijaškog režima u Srbiji.  Na tom putu nam je veoma važna podrška socijaldemokratskih stranaka iz regiona i Evrope i ja vas pozivam da budete podrška građanima Srbije u njihovoj borbi za dostojanstven i zdrav život. Ne zaboravimo, nema održivog razvoja bez demokratije!
Želim vam dobro zdravlje pre svega i da nikad ne odustanemo od menjanja sveta nabolje!

Dragana Rakić, potpredsednica DS