Balkanski tok – projekat pun kontraverzi i otvorenih pitanja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je 1. januara 2021. godine, u Gospođincima kod Žablja, novi gasovod u Srbiji, "Balkanski tok", koji se prostire od bugarske do mađarske granice. Tom prilikom Vučić je istakao da je Srbija gasovodom "Balkanski tok" obezbedila energetsku stabilnost i bezbednost, što je važno za privlačenje novih investitora. Snabdevanje domaćinstava, poslovnih potrošača i toplana u Srbiji iz još jedog pravca je realno dobra vest, ali slavljeničku atmosferu kvari veliki broj kontraverzi i otvorenih pitanja koja se vezuju za ovaj projekat.
Ako je istinita informacija da je trasa kroz Srbiju kompletirana i puštena u rad prvog dana 2021. godine zbunjuje činjenica da je Vlada prvo odobrila a zatim 24. novembra 2020. godine, mesec dana pre „svečanog otvaranja“ povukla predlog zakona o davanju garancija za kredit Srbijagasa u ukupnom iznosu od 70 miliona evra ? Teško je razumeri iskazanu potrebu za finansiranjem i podrškom za projekat koji je okončan.
Zašto ovaj „blistavi, istorijski“ događaj nije iskorišten u marketinške svrhe pa u njemu nisu uzeli bar virtuelno učešće lični prijatelji gospodina Vučića, Sebastijan Kurc, Viktor Orban i Bojko Borisov koji po njegovim rečima zdušno podržavaju njegovu realizaciju ? Možda se odgovor krije u činjenici da nisu hteli da uzmu učešća u jednoj jeftinoj predstavi bez pokrića, promociji nedovršenog projekta. Interesantan detalj je da samonekoliko sati pre toga, u poslednjim satima protekle godine, je počela isporuka gasa i zAzerbejdžana u smeru Bugarske, i to preko Transjadranskog gasovoda (TAP) koji je završen pre nekolik onedelja. Bugarski premijer Bojko Borisov opredelio se da prisustvuje ovom događaju.Time je Borisov praktično objavio kraj Gaspromovog monopola na bugarskom tržištu.
Odmah za ovim pitanjem nadovezuje se sledeće, logično pitanje: Kada očekujemo da prve količine gasa poteknu ka Mađarskoj i Austriji i samim tim finansijski prilivi od tranzitnih taksi ?
Kad smo u sferi finansija, verujemo da sve građane u Srbiji interesuje kolika je ukupna vrednost projekta ? Kako je zatvorena finansijska konstrukcija ? Koliko je sredstava obezbeđeno iz kredita i pod kojim uslovima (glavnica, kamata, rok otplate, period mirovanja kredita) ? Koliko sredstava već ove i naredne godine treba obezbediti za njihovo vraćanje a izvesno je na osnovu izjavapredstavnika vlasti da u periodu od naredne dve godine (možda i duže) neće biti priliva od tranzitnih taksi ?
Na sva ova pitanja investitor bi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji trebalo da odgovori u studiji o opravdanosti koja prethodi izdavanju građevinske dozvole. Očekujemo da ovaj dokument bude u najkraćem roku obajvljen na sajtu Vlade i Srbijagasa kako bi svako ko je zainteresovan mogao da vidi kako se gazduje našim novcem, novcem svih građana Srbije. Ako se pitate čemu tako veliko nepoverenje, samo da podsetimo, da je Vlada 26. marta 2019. godine donela odluku da se otpiše ogromno dugovanje Srbijagasa u ukupnom iznosu od više od 141 milijarde dinara (1,2 milijarde evra) koje je nastalo u prethodnom periodu u sličnim netransparentnim poslovnim operacijama. Zamislite samo koliko bi se mogao unaprediti zdravstveni sitem u Srbiji sa tim ogomnim novčanim sredstvima koja su završila u nečijim džepovima.
Dušan Bajatović je u prisustvu Vučića pored ostalog izjavio i da je “sve urađeno u skladu sa evropskim normama i ispunjeno sve što je tražila Energetska zajednica, u tehničkom, kao i u komercijalnom smislu”. Ova izjava je u potpunoj suprotnosti sa onim što je izjavio direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač 12.12.2020. godine povodom stanja u gasnom sektoru Republike Srbije. On je rekao da preduzeće Srbijagas, nije uskladilo poslovanje s Ugovorom o EZ od njenog osnivanja, "pa se može reći da je slučaj započet 2013. godine, a neuskladjenost s Trećim energetskim paketom Srbijagasa traje od 2016. godine". Pitamo se da li će ovaj projekat biti skoro nepremostiva prepreka u procesu pristupanja Srbije ka EU ?
Već sutradan 2. januara 2021. godine na osnovu informacija iz Vučićevog kabineta u telefonskom razgovoru sa Bojkom Borisovim najavljena je izgradnja gasnog konektora Bugarska – Srbija. Čemu još jedan gasni projekat ako već imamo sa EU „usaglašen“ Balkanski tok ? Da li to predstavnici vlasti pokušavaju da budu kreativni u svom stilu pa svakom nude ono što on želi da čuje. Ruskim partnerima ustupke u produžavanju monopolske pozicije kroz projekat „Balkanski tok“, a partnere u EU pokušavaju da uvere u svoju posvećenost evropskim integracijama gradeći dupli gasovod po EU pravilima. Da li je moguće sedeti na dve stolice, i koliko će nas koštati takva politika ? Da li ćemo dobiti dva gasovoda sa predimenzioniranim kapacitetima sumnjive isplativosti (kapacitet Balkanskog toka 15,75 dok je Srbija 2019. godine kupila od Gasproma 2,13 milijardi kubnih metara gasa)? Ostaje da visi u vazduhuipitanje zašto su pregovarači iz Srbije pristali na učešće ruskog partnera od 51% u ovom projektu i ponovo nas stavili u podređeni položaj ?
Puno je pitanja, puno kontraverzi. Zahtevamo da predstavnici vlasti u interesu naše javnosti, u što kraćem roku daju precizne i jasne odgovore na prethodno postavljena pitanja.
dr Goran Vasić
Predsednik Resornog odbora Demokratske stranke za rudarstvo i energetiku